Kao humanitarne organizacije, verovatno postavljate ova pitanja. Ako ne, trebalo bi:
- Zašto izgleda da nema kraja poslu? Za svaku osobu u potrebi, postoji još 10 drugih.
- Zašto svaki put kada jedna situacija koja zahteva pomoć počne da se poboljšava, pojavi se još 5 novih?
- Zašto moramo provoditi većinu vremena prikupljajući sredstva umesto pomažući ljudima?
- Zašto su ovi problemi uopšte tako veliki?
- Zašto nikada nema dovoljno novca da se reše problemi, već samo dovoljno da se privremeno zakrpe?
- Da li postoji mnogo bolji način za rešavanje ovih problema?
Odgovor je definitivno DA… ako smo spremni da stanemo i razmišljamo drugačije.
Šta ako:
- Umesto da pitamo „kako da rešimo ovaj put za ovu situaciju“ pitamo „kako da rešimo ovo za sve ljude na svetu jednom zauvek“?
- Šta ako umesto da radimo izolovano, sarađujemo sa drugim humanitarnim organizacijama u našoj oblasti u istoj zemlji i osmislimo mnogo veća rešenja nego što bismo mogli pojedinačno, a zatim sarađujemo zajedno da to ostvarimo. Na primer, izaberemo čitav region za saradnju i koristimo ga kao primer drugima šta je moguće skalirati na čitave zemlje.
- Šta ako iskoristimo postojeća sredstva unutar zemlje da rešimo probleme te zemlje? Na primer, korišćenjem postojećih sredstava na bolji način koji postiže naš cilj. Ili tako što će neprofitne organizacije delovati kao preduzeća za iste usluge koje pružaju kao humanitarne organizacije? Tada se ti profiti koriste za plaćanje onima koji ne mogu to priuštiti.
- Šta ako bismo mogli pronaći način da svi pomognu, čak i oni koji se uzdižu?
To zvuči dobro, ali kako to sprovesti u praksi?
Zaustavljanjem i razmišljanjem, korišćenjem malo kreativnosti i postavljanjem pravih pitanja, otključavamo prelepe modele koji nam omogućavaju da promenimo situaciju u srži sa delićem složenosti.
Više modela dolazi…
