Хајде да погледамо постојећи модел дистрибуције хране сиромашнима који укључује много изазова:
- Време испоруке хране
- Рок трајања хране
- Нема хлађења
- Трошкови складиштења
- Трошкови набавке робе и транспорта
- Проналажење и квалификација људи којима је потребна помоћ
- Дистрибуција хране тим људима
- Нема промене у ситуацији – бескрајна зависност
Шта ако бисмо могли да решимо све ове проблеме са постојећим средствима која су већ прикупљена, али да то урадимо на нов начин који решава ове проблеме у основи? Како?
Шта ако бисмо узели овај новац и уместо тога га искористили да поставимо фарме кокошака и пољопривреду у школе и научимо децу како да то раде? Хмм… да видимо шта се дешава:
- Деца уче како да узгајају своју храну и могу то да раде током живота.
- Свакодневно носе свежу храну кући за себе и све породице које познају у својој околини којима је потребна помоћ.
- Храна има више хранљивих материја јер се носи кући свежа.
- Нема потребе за складиштењем или хлађењем.
- Деца постају механизам испоруке и могу да се побрину за проналажење оних којима је помоћ потребна.
- Након што науче, ученици могу добити почетни пакет да исто ураде код куће како би могли да хране своје породице уместо да буду зависни.
- Деца постају учитељи за породицу док помажу породици да узгаја своју храну код куће.
- Долази до промене у ситуацији јер храна постаје обилна, фарме постају обилне, људи имају вештину да се сами прехране и уче да се брину о заједници сами.
- Деца уче шта значи напорно радити, уче предузетништво и како да буду самостални и поносни на свој рад.
- Овај модел је скалабилан широм земље и широм земаља јер функционише на нивоу заједнице, регионалном нивоу, и, као резултат, на нивоу земље.
